Појам "вредност руке у бакари" тражи кратак поглед на рунду. Бакара је карташка игра где играч готово ништа не одлучује: бира само на коју руку улаже. Остало одређују правила, од вредности сваке карте до треће карте. Зато се игра брзо научи, а грешке у њој нису пропусти у игри, него у избору опкладе и у дужини сесије.
Правила вучења у бакари почињу од играча: уз збир од нула до пет рука играча добија трећу карту, а са шест или седам стаје. Правила за банкара у бакари су замршенија, пошто банкар узима у обзир свој збир и трећу карту играча. Са збиром до два банкар вуче увек, са седам стаје, а између тога одлуку даје табела коју дилер зна напамет. Табелу играч не мора да памти: дилер вуче уместо свих, а гост једино прати ток руке.
Шта значи девет у бакари? То је природни збир, најјачи могући збир из прве две карте, а одмах иза њега је осам. Чим нека рука одмах добије осам или девет, дељење стаје и ниједна рука више не вуче. Две деветке у бакари, једна код играча и једна код банкара, дају нерешен исход: улози на обе руке остају на столу, а опклада на нерешено се исплаћује. Која су правила бакаре за остале збирове, одређује то да ли рука припада играчу или банкару.
Вредност карата у бакари је проста: ас се рачуна као један, карте од два до девет вреде број са лица, а десетка и слике вреде нула. Колико вреди десетка у бакари, питају готово сви почетници, јер другде вреди пуних десет. Вредност руке у бакари је последња цифра њеног збира: седмица и осмица дају петнаест, а рука тада вреди пет. Стога рука никад не прелази девет нити пропада, као што бива у blackjacku. Најслабија рука је нула, а зове се бакара.
Опклада на банкара плаћа један према један, умањено за пет одсто добитка, јер та рука због правила вучења побеђује нешто чешће.
Играч у бакари готово ништа не одлучује, па се грешке праве у избору опкладе и у дужини игре; унапред задат крај чува буџет.
Само руку на коју улаже: играча, банкара или нерешен исход. После тога карте иду по правилима, без ичије одлуке за столом.
Плаћа осам према један, понегде девет, али од три главне опкладе носи највећу предност куће, па висока исплата не покрива ретке добитке.
Збир од осам или девет из прве две карте. Чим га нека рука добије, дељење стаје и нико више не вуче.